Pravi duhovni Učitelj je onaj ko je postigao ostvarenje Boga. Svi smo jedno sa Bogom, ali pravi duhovni Učitelj je sa Njim uspostavio svesno jedinstvo. U svakom trenutku on može da uðe u višu svest i onim učenicima koji veruju u njega donese poruke od Boga. Učitelj, ako je pravi, za one tragaoce koji istinski teže i veruju u njega, predstavlja Boga na Zemlji. On je ovlašćen ili poslat od Boga da im pomogne. Pravi Učitelj, pravi Guru, jeste Bog lično. Na Zemlji će, meðutim, Bog vrlo često delovati u duhovnom Učitelju i pomoću njega. Učitelj osnažuje tragaoca nadahnućem i vremenom mu, beskrajnom Milošću Svevišnjeg, nudi prosvetljenje.

Ljudi ponekad misle da je ostvarena osoba sasvim drugačija od obične i da se ponaša veoma neobično. Ali, želim da kažem da ostvarena osoba ne bi trebalo da se ponaša nenormalno. Šta je ona spoznala? Spoznala je krajnju Istinu u Bogu. A ko je Bog? Bog je neko ili nešto sasvim normalno. Kada neko spozna Najviše, to znači da u neograničenoj meri poseduje unutrašnji Mir, Svetlost i Blaženstvo. To ne znači da će njegov spoljašnji izgled i osobine biti nešto drugačije. To ne znači da će on na neki način postati abnormalan. Ne, on je normalan. Čak i kada duhovni Učitelj spozna Najviše, on još uvek jede, govori i diše kao i ostali.

Neduhovni ljudi često misle da potpuno ostvareni Učitelj mora u svakom trenutku da izvodi čuda. Meðutim, čuda i spoznaja Boga ne moraju obavezno da idu ruku pod ruku. Kada pogledate duhovnog Učitelja, vidite Mir, Svetlost, Blaženstvo i božansku Moć. Ako uðete u njega, obavezno ćete to osetiti. Ali ako od ostvarene duše očekujete nešto drugo, ako kod duhovnog Učitelja dolazite misleći da će vam on ispuniti brojne želje i učiniti vas multimilionerom, onda ste osuðeni na razočarenje. Ako je takva volja Svevišnjeg, Učitelj lako može da spusti materijalno blagostanje u ogromnoj količini i da nekoga preko noći učini multimilionerom. To, meðutim, nije Volja Svevišnjeg. Svevišnji hoće napredak iznutra, a ne bogatsvo spolja.
Ostvareni Učitelj je kao čovek koji je veoma vešt u penjanjima i silaženju sa drveta. Kada Učitelj siðe, ne gubi ništa, jer zna da će sledećeg trenutka ponovo moći da se popne. Pretpostavimo da dete pod drvetom kaže: „Molim te, daj mi najukusniji mango.“ Učitelj će jedan odmah doneti dole, a potom će se ponovo popeti na drvo. Čak i ako mu više niko ne zatraži mango, on će sedeti na drvetu i čekati.

Osoba koja je spoznala Boga uvek može da bude srećna u svojoj unutrašnjoj svesti gde postoji stalni priliv Svetlosti i Blaženstva. Učiteljeva nesreća u spoljašnjem svetu dolazi od njegovih učenika, jer sebe poistovećuje sa svim lošim silama od kojih oni boluju. Guru ima moć da poništi zakon karme za svoje učenike, ali kada ga poništava, on ulazi u njihove probleme. Ako nekoga treba da izvučemo iz vode, moramo da uðemo u vodu da bismo mu pomigli. Isto tako, potrebna nam je svesna pomoć onoga ko se davi. Učitelj najviše pati kada učenici ne saraðuju, kada neguju svoje nebožanske osobine i neće da ih se oslobode.

Pravi Učitelj želi da svojim odanim učenicima da sve, ali je njihova sposobnost ograničena. On se zato trudi da proširi njihovu posudu da bi mogli da prime Mir, Svetlost i Blaženstvo koje donosi. Meðutim, on ne može da prisili tragaoca da primi više nego što može da zadrži. U suprotnom bi tragaočeva posuda pukla. Učitelj može samo da izliva svoju beskrajnu Svetlost u svoje učenike, ali kada jednom stigne do granica njihovih mogućnosti, sve što im daje preko toga, biće izgubljeno.

Tradicionalno su Učitelji imali običaj da kažu: „Ako nešto poseduješ, učenici moraju da doðu. Ne ide bunar žednome, već žedan bunaru.“ To je sasvim tačno ako je žedna osoba odrasla. Ali ako osećate da je žedna osoba samo dete, onda je to sasvim nešto drugo. Beba plače u svojoj sobi, a majka trčeći mora da doðe da je nahrani. Majka ne kaže bebi: „Moraš ti da doðeš do mene zato što želiš nešto od mene.“ Ne, majka ostavlja sve i trči svojoj bebi. Na isti način, u duhovnom životu neki Učitelji osećaju potrebu da izaðu u svet, jer smatraju da je u svojoj svesti spoljašnji svet samo beba. Ti Učitelji osećaju da ima puno dece koja plaču za duhovnim životom, duhovnom mudrošću, duhovnim savršenstvom, ali koja ne znaju gde i kako da ih pronaðu. Zato Učitelji idu iz mesta u mesto i nude svoju svetlost sa ciljem da služe onome što je božansko u čovečanstvu.