Pomoću koncentracije postajemo usredsređeni. Pomoću meditacije širimo svoju svest u Beskraj i ulazimo u njegovu svest. Ali, u kontemplaciji mi rastemo u sam Beskraj i njegova svest postaje naša sopstvena. U kontemplaciji smo istovremeno i u svojoj najdubljoj koncentraciji i u svojoj najvišoj meditaciji. U kontemplaciji, mi rastemo u istinu koju smo videli i osetili u meditaciji i postajemo potpuno jedno sa njom. Kad se koncentrišemo na Boga, možemo da osetimo da je Bog tik pred nama ili pokraj nas. Kad meditiramo, mi ćemo sigurno osetiti Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost unutar nas. Ali, kad kontempliramo, mi osećamo da smo mi sami Bog, da smi mi sami Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost.

Kontemplacija znači naše svesno jedinstvo sa beskrajnim, večnim Apsolutom. U kontemplaciji Tvorac i Tvorevina, zaljubljenik i Voljeni, znalac i znanje postaju jedno. U jednom trenutku mi smo božanski zaljubljenici, a Bog je Svevišnji Voljeni. Narednog trenutka menjamo uloge. U kontemplaciji mi postajemo jedno sa Tvorcem i vidimo čitav univerzum unutar nas. U tom trenutku, kad pogledamo na naše sopstveno postojanje, mi ne vidimo ljudsko biće. Vidimo nešto nalik na dinamo svetlosti, mira i blaženstva.

Koncentracija upućuje poruku budnosti. Meditacija upućuje poruku beskraja. Kontemplacija upućuje poruku nerazdvojnog jedinstva.