Meditacija je kao silazak na dno mora gde je sve tiho i mirno. Na površini može da bude mnoštvo talasa, ali to ne utiče na more u dubini. U svojim najdubljim dubinama, more je svo tišina. Kad počnemo da meditiramo, mi najpre nastojimo da dosegnemo svoje sopstveno unutrašnje biće, naše istinsko biće - to će reći, dno mora. Potom, kad talasi dođu iz spoljašnjeg sveta, to ne utiče na nas. Strah, sum-nja, briga i sva zemaljska vreva prosto će skliznuti sa nas, jer je u nama postojan mir. Misli ne mogu da nas uznemire, jer je naš um sav mir, sav tišina, sav jedinstvo. Kao ribe u moru, one se praćakaju, ali ne ostavljaju trag. Zato, kad smo u svojoj najvišoj meditaciji, osećamo da smo mi more, i stvorenja koja žive u moru ne mogu da nas uznemire. Osećamo da smo mi nebo, i sve ptice koje proleću ne mogu da nas uznemire. Naš um je nebo, a naše srce beskrajno more. To je meditacija.