Ako uđemo u život meditacije da bismo pobegli od sveta i zaboravili na svoje patnje, onda to činimo iz pogrešnog razloga. Ako uđemo u duhovni život zbog spoljašnje frustracije ili nezadovoljstva, onda se možda nećemo zadržati u duhovnom životu. Danas nisam uspeo da zadovoljim svoje želje; zato sam nezadovoljan svetom. Ali, sutra ću reći: “Hajde da ponovo probam. Možda ću ovog puta biti zadovoljan”. Na kraju ćemo, međutim, osetiti da nas život želja nikad neće zadovoljiti; osetićemo potrebu da uđemo u unutrašnji život. To je težnja.

Šta je meditacija? Meditacija je čovekovo buđenje sebe i Božje nuđenje Sebe. Kad se čovekovo buđenje sebe i Božje nuđenje Sebe susretnu, čovek postaje besmrtan u unutrašnjem svetu, a Bog biva ispunjen u spoljašnjem svetu.

U životu težnje, mi hoćemo jedino Boga. Ako iskreno hoćemo Boga, naravno da će nam On dati Sebe. Ali, On će to učiniti na Svoj sopstveni način i u Svom času. Ako se molimo i meditiramo za određene osobine sa iskrenom težnjom, čak i ako nam ih Bog ne podari, mi nećemo biti nezadovoljni. Jednostavno ćemo reći: “On zna najbolje. U ovom trenutku ja nisam spreman za te stvari. Ali, On će mi ih sigurno dati onog dana kad budem spreman”. U životu težnje, ono što nam pruža zadovoljnost nije naše dostignuće, već naša težnja. Sama težnja je naša zadovoljnost.
Svesna težnja i napor

Duhovnost se ne može postići na silu. Mi ne možemo da na silu odozgo spustimo duhovnu svetlost. Kad se ona sama od sebe spusti, moći ćemo da je primimo jedino pomoću svoje težnje. Ako pokušavamo da privučemo više svetlosti nego što možemo, ili što smo u stanju da primimo, naša unutrašnja posuda će pući. Kako da primimo tu svetlost odozgo? Kako da širimo svoju svest da bi se naša prijemčivost uvećala? Pomoću meditacije.

Meditacija ne znači da se samo mirno sedi pet ili deset minuta. Ona zahteva svesni napor. Um se mora umiriti i utišati. Istovremeno, on mora da bude na oprezu, kako ne bi dozvolio ulazak nikakvih ometajućih misli ili želja. Kad umirimo i utišamo svoj um, osetićemo da jedna nova tvorevina sviće u nama. Kad je um prazan i smiren i kad čitavo naše postojanje postane prazna posuda, naše unutrašnje biće može da prizove beskrajni mir, svetlost i blaženstvo da uđu u tu posudu i napune je. To je meditacija.

Meditacija je jezik Boga. Ako hoćemo da znamo kakva je Božja Volja u našem životu, ako hoćemo da nas Bog vodi, oblikuje i ispunjava Sebe u nama i pomoću nas, onda je jezik koji moramo da koristimo meditacija.

Kad mislimo da se mi trudimo da meditiramo, meditacija izgleda komplikovano. Ali, pravu meditaciju ne obavljamo mi. Obavlja je naš Unutrašnji Pilot, Svevišnji, koji neprekidno meditira u nama i pomoću nas. Mi smo samo posuda i mi Njemu dopuštamo da nas ispuni svom Svojom Svešću. Počinjemo našim sopstvenim naporom, ali kad zaronimo duboko unutra, vidimo da nije naš napor to što nam omogućava da uđemo u meditaciju. Svevišnji je taj koji meditira u nama i pomoću nas, sa našom budnom svesnošću i saglasnošću.

Duša svake osobe ima svoj način meditacije. Moj način meditacije neće odgovarati vama, a vaš način meditacije neće odgovarati meni. Ima mnogo tragalaca čija meditacija ne donosi plod, jer oni ne praktikuju meditaciju koja je ispravna za njih. Ako nemate duhovnog Učitelja koji može da vas vodi, onda morate da uđete duboko u sebe i dobijete svoju meditaciju iz najvećih dubina svog srca.

Početniku je to veoma teško. Morate da uđete duboko, duboko unutra i vidite da li dobijate neki glas ili misao ili ideju. Onda morate da uđete duboko u taj glas ili misao i vidite da li vam oni pružaju osećanje unutrašnje radosti i mira, u kome nema pitanja ni problema ni sumnji. Samo kad steknete tu vrstu osećanja možete biti sigurni da je glas koji ste čuli pravi unutrašnji glas koji će vam pomoći u vašem duhovnom životu.

Ali, ako imate učitelja koji je ostvarena duša, njegov pogled će vas u tišini naučiti kako da meditirate. Učitelj ne mora da spolja objašnjava kako da meditirate, ili da vam daje posebne tehnike meditacije. On će jednostavno meditirati na vas i iznutra vas učiti kako da meditirate. Vaša duša će ući u njegovu dušu i učiti od njegove duše. Svi pravi duhovni Učitelji poučavaju meditaciji u tišini.

Krajnji cilj meditacije je da uspostavimo svesno jedinstvo sa Bogom. Mi smo svi Božija deca, ali u ovom trenutku nismo svesno jedno sa Bogom. Neko možda veruje u Boga, ali njegovo verovanje nije stvarnost u njegovom životu. On veruje u Boga naprosto zato što je neki svetac ili Jogi ili duhovni Učitelj rekao da Bog postoji, ili zato što je čitao o Bogu u duhovnim knjigama. Ali, ako vežbamo meditaciju, doći će dan kad ćemo se svesno sjediniti sa Bogom. Tada će nam Bog dati Svoj beskrajni mir, beskrajnu svetlost i beskrajno blaženstvo, i mi ćemo izrasti u taj beskrajni mir, svetlost i blaženstvo.