Kako svoju meditaciju delim sa drugima?

Kad meditiramo u tišini sa krajnjom posvećenošću, to je jedan oblik meditacije. Kad nastojimo da svoj rad posvetimo Bogu ili svetu, to je još jedan oblik meditacije, koji možemo da nazovemo ispoljavanje. Tada mi služimo božanstvenosti u čovečanstvu.

Da bismo delotvorno služili božanstvenosti u čovečanstvu, treba da svesno osećamo Božje prisustvo u onima koje služimo. Dok govorimo nekome, moramo da osetimo da govorimo božanstvenosti unutar te osobe. U suprotnom, ako samo pomažemo nekom na naš sopstveni način, bez ikakvog svesnog osećanja posvećenosti Svevišnjem, taj rad se ne može smatrati oblikom ispoljavanja ili meditacijom na delu.

Ako se molimo i meditiramo, osetićemo da je Bog u svima, da je On živa stvarnost. Bog je svuda i On je sve, istina je. Ali, ako se molimo i meditiramo, to mentalno verovanje postaje za nas stvarna, živa istina. Tada ćemo svesno služiti svakom čoveku upravo zato što znamo i osećamo da je unutar njega Bog.

Ako u svom delovanju ne vidimo Boga, istinu ili svetlost, tad možda naš fizički um neće biti ubeđen u vrednost stvari koje činimo. Danas ćemo nekom služiti, a sutra ćemo reći: “O, on je takva budala! On nema težnje, nema dobrih osobina! Zašto bih mu služio?” Ako gledamo nekog poje-dinca bez molitve i meditacije, mi ćemo odvajati tu osobu od njene duše. Ali, ako se molimo i meditiramo, tada ćemo videti dušu, božanstvenost unutar svake osobe, i pokušaćemo da tu božanstvenost iznesemo na površinu.

Ako se molimo i meditiramo, tada će naš rad biti posvećeno služenje i to posvećeno služenje će nam pomoći da duhovno napredujemo. Mnogi ljudi rade petnaest, šesnaest sati na dan. Ali, njihovo delovanje nije posvećeno služenje. Oni samo mehanički rade da zarade novac i ispune svoje spoljašnje odgovornosti. Međutim, ako zaista hoćemo da svoj život posvetimo Bogu i čovečanstvu, onda će nas molitva i meditacija osposobiti da to učinimo.