Kad neko uznapreduje u meditaciji, molitva nije neophodna. Tada će on shvatiti da Bog uvek zna naše potrebe i brine o nama beskrajno više nego što mi sami brinemo o sebi. Molitva nije neophodna, jer mi pripadamo Bogu i Njegovo smo vlasništvo. Kad se odreknemo svojih ličnih zahteva i predamo se potpuno, tad nas Bog prisvaja kao Svoje sopstvene i čini nas Svojim odabranim instrumentima.

Ali, sve dok u duhovnom životu dobro ne uznapredujemo i ne osetimo da smo jedno sa Bogom, molitva je neophodna. Ako dobijemo nešto pomoću molitve, mi možemo da kažemo svetu: “Molio sam se za to; zato sam to dobio. Vidi, ja sam tako blizak sa svojim Ocem!” Mi smo kao deca koja su gladna. Tražimo hranu od naše majke i ona nas hrani. Da, ona bi nas i sama nahranila, ali to što tražimo hranu, a naša majka nas sluša, pruža nam radost. To ubeđuje naš um da ona mari za nas. Zbog naše unutrašnje povezanosti i bliskosti s našom majkom, mi od nje možemo da tražimo šta god hoćemo.

Bog može sve da učini za nas bezuslovno, ali to nam ne bi donelo istu vrstu zadovoljstva. Ako u trci pretrčite čitavu stazu, bićete oduševljeni ako dobijete pehar. Trčite veoma brzo i finiširate uz mnogo truda i osećate da ste zaslužili pehar. Ali, ako neko ko je samo posmatrao dobije pehar, on se neće osećati zadovoljno, jer nije ništa učinio da ga zasluži. Bog može sve da nam da bezuslovno, ali smo mi mnogo zadovoljniji ako nam On da nešto za šta smo se molili i radili.

Ono što je potrebno mojoj molitvi jeste drvo strpljenja. Ono što je potrebno mojoj meditaciji jeste cvet zahvalnosti.

Moramo, međutim, da znamo da kad se molimo, mi osećamo da smo kao pojedinci odvojeni od Boga. Osećamo da je On na jednom mestu, a mi na nekom drugom. Tada nismo u svojoj najvišoj svesti u kojoj osećamo da smo jedno sa Bogom. Ako osećamo da smo mi i Bog jedno, onda se pitanje molitve ne postavlja, jer su tada naše potrebe i Njegove potrebe.

Molitva, možemo reći, pojačava našu bliskost sa Svevišnjim, dok meditacija uvećava naše jedinstvo sa Svevišnjim. Najpre treba da osetimo da smo mi i Bog bliski prijatelji; onda treba da uvidimo svoju stvarnost jednosti sa Bogom. Ako pre meditacije možemo da se molimo nekoliko minuta, moći ćemo da razvijemo našu blisku povezanost sa Svevišnjim. Tada možemo da meditiramo da postanemo jedno sa Njim.

U najvišem duhovnom životu meditacija i molitva ne mogu se porediti. Meditacija je beskrajno dublja i šira od molitve. Na Zapadu, tragaoci koriste molitvu za znatnom efikasnošću. Ali, pravi tragalac, koji želi da ide u Krajnje Onostrano, mora da oseti da meditacija stoji na višoj prečki lestvice ka ostvarenju Boga. Kad meditiramo, mi vidimo, osećamo i rastemo u čitav univerzum svetlosti i blaženstva.