Univerzalni jezik

Muzika je unutrašnji ili univerzalni jezik Boga. Ja ne govo-rim francuski ili nemački ili italijanski, ali ako sviraju muziku bilo koje od tih zemalja, istog trenutka srce te muzike ulazi u moje srce, ili moje srce ulazi u tu muziku. Tada nije potrebna spoljašnja komunikacija; dovoljna je unutrašnja komunikacija srca. Moje srce komunicira sa srcem muzike i u našem opštenju mi postajemo nerazdvoj-no jedno.

Meditacija i muzika ne mogu se odvojiti. Kad iz najvećih dubina našeg srca plačemo za mirom, svetlošću i blaženstvom, to je najbolja vrsta meditacije. Odmah do meditacije je muzika, duševna muzika, muzika koja pokreće i uzdiže našu težeću svest. Mi ne možemo da meditiramo dvadeset i četiri sata na dan, ali možemo, možda, da meditiramo dva sata. Ostatak vremena možemo da izvodimo ili slušamo muziku. Kad izvodimo ili slušamo duševnu muziku, istog trenutka smo preneseni u višu oblast svesti. Kad sviramo muziku duševno, mi se penjemo visoko, više, najviše.

Svaki put kad čujemo duhovnu muziku, mi dobijamo inspiraciju i blaženstvo. U tren oka muzika može da uzdigne našu svest. Ali, ako se takođe molimo i meditiramo, tad smo bez sumnje prosvetljeniji i ispunjeniji nego neki ljubitelj muzike koji ne vodi svesno duhovni život. Svaki duhovni muzičar svesno širi Božju svetlost na Zemlji. Bog je kosmički Svirač, večni Svirač, a mi smo Njegovi instrumenti. Ali, u procesu naše evolucije doći će trenutak kad ćemo osetiti da smo postali potpuno jedno sa Njim. Tada nismo više instrumenti; mi sami smo muzičari, božanski muzičari. Svevišnji je taj koji pravi dobar instrument. Potom, On je taj koji nadahnjuje muzičara da ispravno svira.

Hajde da ne pokušavamo da razumemo muziku svojim umom. Hajde da čak i ne pokušavamo da je osetimo svojim srcem. Jednostavno i spontano dopustimo ptici muzike da leti nebom našeg srca. Dok leti, ona će nam bezuslovno otkriti ono što ima i ono što jeste. Ono što ima je poruka Besmrtnosti. Ono što jeste je Put večnosti.