Jednom, u Kraljevstvu največeg Mogulskog Imperatora, Akbara, trgovci su se sva|ali i borili me|u sobom. Arapski, indijski i portugalski trgovci su pokušavali da iskoriste jedni druge.
Jednog dana se jedan portugalski trgovac naljutio na nekog muslimanskog trgovca, pa je vezao kopiju Korana oko vrata nekom psu, i psa pustio. Pas je počeo da luta ulicama, iduči amo-tamo, bez cilja, sa knjigom koja mu je visila o vratu.
Akbarova majka, Hamida Bahanu Begam, videla je psa i razbesnela se. Rekla je, "To je tako sveta knjiga! Kako je neko može staviti oko vrata jednom psu!" Hamida Bahanu je zatražila od svog sina, Imperatora, da pošalje nekog da uhvati psa i da ga kazni. Tako|e je htela da Akbar prona|e ko je vlasnik psa tako da i on bude nemilosrdno kažnjen.
Jadni Akbar! S jedne strane, bio je veoma odan svojoj majci a, sa druge, kakva bi kazna mogla biti za ovakav zločin. Odjednom, pade mu na pamet sjajna ideja.Rekao je jednom slugi da mu donese majmuna. Kad ga je sluga doneo, Akbar majmunu zaveza Bibliju oko vrata i zatraži od sluge da ga pusti na ulicu. Majmun poče lutati ulicom, iduči od mesta do mesta sa Biblijom koja mu je visila o vratu.
Kad je Akbarova majka čula za ovo, nije bila zadovoljna. Rekla je sinu, "Šta to radiš? Ti od ovoga praviš borbu izme|u majmuna i psa. Je li to ono što sam ja želela? Ja sam želela da pas i njegov gospodar budu kažnjeni."
Akbar reče, "Majko, kako mogu da uradim tako nešto? Neko je napravio ovu pakost da bi ismejao našu religiju, ali ja ne znam ko je krivac. Sveta knjiga nije kriva, pas nije kriv, a niko neče priznati da je vlasnik psa. Zato, ako neko priča nešto loše o Muslimanima i stavlja Koran psu oko vrata, onda je najbolje što mi možemo, da stavimo Bibliju majmunu oko vrata. Mi samo možemo napraviti istu šalu na račun te osobe. Ako on nas ismejava, i mi možemo njega. Ali više od toga ne možemo. Ne možemo kažnjavati ljude za ovakve šale.