Bračni par iz Kalkute koji je pripadao srednjem staležu je putovao za Evropu na velikom brodu. Posle nekoliko dana je iznenada naišao ciklon i počela je da pada jaka kiša. Mnogo malih brodova se prevrnulo. Putnici u velikom brodu su počeli da viču i da paniče, jer nije bilo načina da se spasu od nailazeće katastrofe. žena reče mužu: " Svi kukamo zato što znamo da su nam minuti odbrojani. Zašto si ti tako miran i tih? Zar ti nisi zabrinut i uznemiren? Zar ne misliš da ćemo umreti kroz koji minut? Zašto ćutiš? "
Čuvši ovo čovek izvadi pištolj iz džepa i uperi ga u ženu. žena reče: " Ti si lud. Šta to radiš? Sad nije vreme za šalu. " Muž se široko osmehnu i reče: "Gledaj, ti znaš da sam to ja , tvoj muž, tvoj najdraži, koji je uperio pištolj u tebe. Savršeno dobro znaš da te neću ubiti zbog velike ljubavi koju osećam prema tebi. Bog koji je tvorac svega dobrog, je beskrajno samilosniji nego što bih ja ikad mogao biti, a mi smo Njegova deca. Zar misliš da će On da dozvoli da budemo uništeni ili da će nas On uništiti. Ako ja nemogu da te ubijem zbog ovo malo ljubavi koju osećam prema tebi, kako onda Bog može da uništi nas? On oseća beskrajnu ljubav prema Svojoj deci, iako mi neznamo i nikad nećemo znati kako Njegova Ljubav i Samilost deluju kroz nas i u nama. Neka se ispuni Božija Volja na Božiji Sopstveni Način. Hajde da danas posmatramo, a sutra da učestvujemo u ispunjenju Njegove Kosmičke Volje. "
Ciklon je stao istog trena, i sve je postalo mirno i tiho. Žena, ponosna na mudrost svoga muža, pade pred njegova stopala.