Bio jednom veoma veliki duhovni Učitelj koji je posvetio sebe bezrezervno svim svojim ašramima širom sveta. Učitelj je imao veoma visok standard i očekivao mnogo od svojih učenika. Ali avaj, jedne godine mnogi od centara pali su ispod njegovog standarda i njegov voljeni Gospod ga je primorao da raspusti pale centre, jedan po jedan. Svaki put kada bi izgubio centar Učitelj je osećao da je izgubio deo sopstvenog srca i deo sopstvene duše. Konačno je Učitelju preostao samo jedan centar u dalekoj državi.
Jedne noći Učitelj je okultno video da se velika nesreća sprema u tom centru i da će ga Svevišnji u njemu primorati da raspusti centar. Učitelj je bio van sebe od tuge. Istog momenta je napravio aranžman da odleti avionom tamo sledećeg dana. Čim je stigao, pozvao je svoje učenike.
Rekao im je: "Draga moja duhovna deco, ovo će biti jedna od mojih propovedi. Tako sam pesimističan danas. Optimizam me je napustio, pesimistične misli su došle. Ja vam uvek govorim ljudi da budete puni nade. Ali sada su me svi centri razočarali do te mere da ja vidim samo mrak svuda unaokolo. Meni je žao da kažem da ću biti prisiljen da raspustim ovaj centar."
Učenici su bili tužni i šokirani kada su čuli da je situacija tako kritična. "Šta je pravi razlog Učitelju?", upitao je jedan od njih.
Učitelj je odgovorio, "U nekim od mojih drugih centara bilo je ljudi koji su posvećivali svu pažnju nesebičnom služenju a nikakvu pažnju meditaciji. Meditacija je vrhunska potreba, nesebično služenje je vrhunska potreba. Oboje su od izvanredne važnosti u duhovnom životu. Ali na nesreću u ovom centru vi ne dajete pažnju niti meditaciji niti posvećenom služenju."
"Učitelju", upitao je jedan učenik, "kako smo te razočarali u našem nesebičnom služenju?"
"Mi imamo mnogo načina da ovde iskažemo naše nesebično služenje", rekao je Učitelj. Ali svako od vas može učiniti mnogo, mnogo više. Neki od vas rade teško na štampanju mojih knjiga i u uvećavanju novčanih fondova za centar. Ali ja vam kažem da ste imali više iskrenosti, više posvećenosti i više odanosti, mogli smo se razgranati u više enterprajza i u druge oblike posvećenog služenja. Postoji mnogo, mnogo drugih stvari koje smo mogli postići da ste bili ozbiljniji u vašem posvećenom služenju."
"Reci nam onda, šta da radimo kako bi promenili svoju prirodu", rekao je jedan učenik.
"Ako svako od vas može osetiti da je sto posto odgovoran za uspeh i progres ovoga centra, ne devedeset devet već sto posto, tada nema razloga zašto ovaj centar ne bi mogao opstati i trčati najbrže. Želim da kažem da ako svakog sekunda stvarno osećate da ste Božije odabrano dete tada će ovaj moj najdraži centar imati drugačiju sudbinu, a ta se promena može načiniti preko noći."
"Kada postanemo nebožanski u jednoj stvari, tada postajemo nebožanski u svemu. Ako je osoba loša, ona je onda loša u svemu. Takođe, ako je dobra, dobra je u svemu. Svako treba da prvo igra ulogu sveca. Ako svako od moje duhovne dece oseća da je svetac tada ćemo imati ovde galaksiju svetaca. Ali sada mi ne vidimo sebe na taj način. Zato, kako mi možemo da mislimo o nadmašivanju svetaca?"
"Učitelju, mi znamo da smo puni nesavršenosti," reče odmah jedan učenik. "Kako možeš reći da smo nalik svecima?"
"Ja ti govorim", reče Učitelj, "da si ti odabrani instrument Boga. Odabrani Božiji instrument je daleko nadmoćniji od sveca. Svetac je veoma dobar ali nije dovoljno hrabar. Njegov standard je visok ali on neće dodirnuti stvari koje su ispod njega i neće biti voljan da priča sa drugima. On se boji da bude uprljan mračnim mastilom sveta. Obično, indijski sveci ulaze u himalajske pećine. Oni vode veoma čist život, ali ne rade za manifestaciju Boga. Ovde je svako od vas izabran od Svevišnjeg kao heroj-ratnik. Vi već utelovljujete kvalitete težnje i osećaj jedinstva svetaca. Te božanske osobine vi treba da ponudite svetu. Zato vas zovemo odabranim instrumentima Svevišnjeg. Vi treba da idete daleko, daleko iznad svetaca i borite se protiv straha, sumnje, ljubomore, nesavršenosti i ograničenja shodno volji Svevišnjeg."
Svi su bili duboko potreseni rečima Učitelja. Ali jedan učenik je upitao, "Šta ćemo uraditi ako ljudi odbiju našu ponudu?"
Učitelj je rekao, "Kapacitet škorpiona je da ugrize. Priroda nebožanske osobe je da povredi druge. Ali, ako si ti svetac ti nećeš ubiti škorpiona ako te ujede. Šta ćeš uraditi? Stavićeš ga tamo gde mu je mesto. To je tvoja priroda, zato što si božanski. Ako te neko povredi, tada ćeš pokazati svoj kapacitet, plemenitost. Ništa nije izgubljeno moje dete. Čak i nebožanska osoba je primorana da upije nešto svetlosti od tvoje plemenitosti, bilo svesno bilo nesvesno."
"Svakog dana ovaj centar se može usavršavati ako svaki pojedinac oseća da je svetac. Nema ničega lošeg u takvom načinu razmišljanja. To je apsolutno ispravan stav. Ako kažeš, "Ja sam dobar čovek. Ja sam iskren čovek", tada postaješ jedno sa svojom dušom. U tom trenutku ne možeš učiniti ništa loše. Ako uzmeš pozitivan pristup i kažeš, "Ja sam dete Svevišnjeg", ili ako ponavljaš nekoliko puta, "Ja sam Božji sin", ili "Ja sam Božja kćerka", tada svi dobri kvaliteti dolaze tebi. Ali ako učiniš da osećaš da si grumen gline ili čvor neznanja i da je Bog neko drugi daleko odavde, tada nikada nećeš dostići svoj cilj. Tada ćeš samo plakati svo vreme. To je pogrešan pristup. Ti treba da osećaš da si potencijalno ono što Bog jeste. Ako je Bog velik, ljubazan, saosećajan, pun oproštaja, tada i mi takođe imamo te kvalitete. Svaku osobinu koju pripišemo Bogu imamo i mi sami.
"One su sigurno skrivene u ovom trenutku", reče jedan učenik.
"Mi ih imamo u ograničenoj meri dok ih Bog ima u beskonačnoj meri. Ali kako mi postajemo duhovno zreli ovi kvaliteti rastu u beskonačnoj meri. Dakle, mi treba da imamo unutrašnji osećaj da ono što Bog ima u neograničenoj meri definitivno imamo i mi. Na zahtev Svevišnjeg mi treba da ponudimo naše bogatstvo bezrezervno čovečanstvu.
"Bog je okean a pojedinac je malena kap. Ako ta malena kap uđe u okean postaje sam okean. Opet, ako sve kapi uzmemo iz okeana tada će okean biti prazan. Ako sam ja kao kapljica i ti kao kapljica uzeti iz okeana, koji je Bog, tada okean nije kompletan. Kapljica predaje sebe okeanu i postaje okean. Tada samilost i ljubav okeana prihvataju kapljicu kao sopstvenu, kao nešto što će pojačati njegovu snagu."
"Želiš li reći da kapljica ustvari daje nešto okeanu, Učitelju?", upita učenik.
"To je potpuno tačno", reče Učitelj. "Ako tvoj otac ima hiljadu dolara a ti kao dete doneseš jedan dolar svome ocu, tada će suma postati hiljadu i jedan. Tada tvoj otac nema više hiljadu, već hiljadu jedan dolar. Na isti način svi vi treba da osećate da vaš napor, vaš duhovni doprinos je izuzetno neophodan. Svaki individualni doprinos dodaje Božijoj stvarnosti i Njegovom kapacitetu na zemlji i nebu. Molim te, pokušaj da uvek osećaš da si odabrano dete Svevišnjeg. Ti znaš da odmah pored tvoje kuće možda ima ljudi koji su veoma, veoma loši, veoma nebožanski. Ti nikada nećeš činiti stvari koje oni čine. Ti momentalno osećaš da dolaziš iz pristojne porodice, imao si dobro obrazovanje i vodiš duhovan život. Zbog toga je za tebe nemoguće da činiš stvari koje oni čine, to je jednostavno ispod tvoje časti. Njihov standard i tvoj standard su potpuno različiti. Tvoj standard je veoma visok, njihov standard je veoma nizak."
Istovremeno, treba da osećaš da stvari koje činiš sada u poređenju sa standardom sveca su veoma nisko. Ali Bog ti govori da si daleko superiorniji od sveca. Ti si prihvatio duhovni život i sada imaš snagu da postaneš Božiji odabrani instrument. To je ono na šta uvek polažemo pravo da budemo. Hajde da uvek mislimo šta zaista jesmo."
"Učitelju, oprosti mi, ali ja te ne razumem. Prvo nas grdiš, a onda uznosiš do nebesa."
"Dragi moji", reče Učitelj, "kada vam kažem da ste Božija deca ja vama ne laskam. Ne. Ja vidim u vama šta vi zaista jeste. Ali na žalost vi ne vidite šta ste. U tome je problem. Misli o sebi kao o božanskom. Automatski, nebožanski kvaliteti će te napustiti jer vide da kucaju na pogrešna vrata. Nepogrešivo, doći će vreme kada će tvoj život neznanja i ograničenja biti savršeni stranci. Zato, moje dete, pokušaj da promeniš svoju veru. Božja Milost je već ovde."