Šri Činmoj: Tokom jednog života na zemlji ne možemo učiniti sve. Ako ostanemo u svetu želja, nikada nećemo moći da ispunimo sebe. Kao dete imamo milione želja, tako da čak i u sedamdesetoj godini uviđamo da ih nismo sve ispunili i osećamo se jadno. Što više želja zadovoljimo, to više želja imamo. Prvo želimo jednu kuću, pa drugu; želimo jedan auto, pa drugi auto, i tako redom. Tome nema kraja. Kada nam se želje ispune, uviđamo da smo još uvek nezadovoljni. Tad postajemo žrtve drugih želja ili većih želja.

Naš najdraži je sada Bog. Zar mislite da će Bog dozvoliti da ostanemo neispunjeni? Neće! Ono što Bog namerava upravo je to da ispuni svakog pojedinca i Sebe kroz nas. On će nas stalno iznova vraćati na Zemlju da ispunimo svoje želje. Ako neko žudi da postane milioner u ovoj inkarnaciji, a na kraju svog puta vidi da nije postao milioner, tada će, ako je njegova želja zaista snažna, morati da nastavi da se vraća sve dok ne postane milioner. Ipak, kada postane milioner, uvideće da i pored toga u određenom smislu ostaje prosjak, jer neće imati duševni mir. Ako, međutim, uđe u svet težnje, možda uopšte neće imati novca, ali će steći duševni mir, što predstavlja istinsko blago.

Ako idemo putem želja, uvidećemo da njima nema kraja. A ako idemo putem težnje, vidimo sve, ulazimo u sve, i konačno postajemo sve. Znamo da ćemo, ako budemo u stanju da ostvarimo Boga, u Njemu pronaći sve, jer sve postoji u Bogu. Tako na kraju napuštamo svet želja i ulazimo u svet težnje. Tu smanjujemo svoje želje i mislimo samo na Mir, Blaženstvo, božansku Ljubav. Možda će nam trebati mnoge godine da steknemo malo Mira, kap nektara. Ipak, duhovna osoba je spremna da beskrajno dugo čeka na Božji Čas da ispuni njenu težnju. Tako njena težnja da postigne taj Mir, Svetlost i Blaženstvo neće biti uzaludna.

Ako nam je cilj da uđemo u Najviše, u Beskonačno, u Večno, u Besmrtno, svakako da nam kratak život nije dovoljan. I opet nam Bog neće dozvoliti da ostanemo neispunjeni. Nastavićemo svoje putovanje u narednoj inkarnaciji. Moramo da nastavimo, da nastavimo sve dok ne stignemo do svog Cilja. Savršenstvo je cilj svakog tragaoca. Mi pokušavamo da usavršimo sebe u nesavršenom svetu i to savršeno savršenstvo nikada ne možemo postići u jednom životu.

Težnjom i razvojem duša razvija potpunu sposobnost spoznaje Najvišeg i ispunjenja Božanskog. Najpre fizičko, ljudsko u nama, mora da teži da postane jedno sa Božanskim u nama, sa dušom. U ovom trenutku telo ne sluša naloge duše, to jest, fizički um se opire. Delovanje fizičkog uma prekriva božanske namere duše i duša ne može da izbije na površinu. Na sadašnjem nivou evolucije, većina ljudi je nesvesna i ne zna šta duša želi ili šta joj je potrebno. Oni poseduju želje, strepnju da li će uspeti, žestinu i uzbuđenje. Sve to potiče od vitala ili ega, dok je sve ono što se čini sa svešću duše uvek prepuno radosti. Ponekad možemo čuti naloge duše ili poruke svoje savesti, a da ipak ne učinimo ili ne kažemo pravu stvar. Ne, fizički um je slab, i mi smo slabi. Ipak, ako počnemo da težimo umom, pa potom prevaziđemo um i stignemo do duše, lako možemo čuti i poslušati naloge svoje duše.

Doći će dan kada će duša biti u mogućnosti da primeni svoje božanske osobine i učini da telo, um i srce osete da im je potrebno samootkriće. Fizičko i vitalno će svesno želeti da slušaju dušu i dopuste da ih ona usmerava i vodi. Tako ćemo u fizičkom posedovati besmrtnu prirodu, besmrtan život, pošto će duša postati potpuno i neodvojivo jedno sa Božanskim na Zemlji. Tada ćemo čitavom svetu morati da ponudimo svoje unutrašnje bogatstvo i ispoljimo mogućnosti svoje duše. Veoma često se dešava da do ostvarenja dođe u jednoj inkarnaciji, ali da bi to ostvarenje ispoljila, duša mora stalno iznova da se vraća na Zemlju. Sve dotle dok ne ispoljimo najvišu Božanstvenost u sebi, naša igra nije završena. Nismo završili svoju ulogu u kosmičkoj Drami i zato moramo ponovo da se vraćamo u svet. Ipak, tokom evolucije, u jednoj od svojih inkarnacija, duša će potpuno ostvariti i potpuno ispoljiti Božansko u fizičkom i kroz fizičko.