Šri Činmoj: Današnji san je sutrašnja stvarnost. Zašto? Zato što, san dolazi iz sveta koji je živ i opipljiv. Svojom ograničenom svešću mim ožda to ne znamo, ali kada meditiramo, mi svesno ulazimo u puno viših svetova. Stvarnost ovih svetova ulazi u nas u našim snovima.
Ono što zovemo snom ovde na zemlji, u nekom drugom svetu je stvarnost. To je prava stvarnost ali, kada do|e do nas, mi smo joj nepoznati i ona je nama strana. Kada sanjamo, to je kao kada se dva neznanca sretnu po prvi put. Pošto ne poznaju jedan drugog, oni mogu biti vrlo zbunjeni ili zaprepašćeni jedan drugim. Me|utim, jednom kada počnu da žive zajedno ono neće ostati neznanci. U početku, kada stvarnost prvi put do|e i dotakne nivo zemlje gde mi živimo, mi osećamo da je to san. Ali, ako odemo do njegovog izvora, videćemo da je tamo to već stvarnost. A kada san ostane sa nama jedno vreme, onda on i ovde tako|e postane stvarnost.
Običan čovek vidi san kao nešto sasvim odovojeno od ostalog svog života. On oseća da živi u stvarnosti gde san nema veze sa stvarnošću. To je nešto milo, nešto dragoceno, nešto ohrabrujuće, nešto inspirativno i tako dalje, ali čovek ne oseća da je san nešto više od toga. Me|utim, kada duhovni čovek nešto sanja, on odmah može da oseti da je njegov san prethodnica stvarnosti. On oseća daje svaki san stepenik više ka njegovom božanskom Cilju.